Jedno od centralnih pitanja koja nas sve više zaokupljaju u današnjem svetu jeste da li usled rastućeg naglaska na uspehu, produktivnosti, ljubavi prema sebi i prepoznavanju sopstvenih potreba, gubimo sposobnost da istinski cenimo i negujemo veze sa drugima. Dođe vikend i mi se pitamo odakle krenuti – da li detaljno usisati stan i baciti se na smanjivanje gomile za peglanje koja je poprimila nepoznati oblik; ili organizovati porodični ručak sa roditeljima koji su već navikli da “nemamo” vremena; ili otići u noćni izlazak i podsetiti se da si živ dok zadovoljno koračaš ka kući nakon celonoćnog đuskanja, svestan da od sutrašnjeg plana nema “ništa”; ili pak otići na kafu sa prijateljima sa kojima iz nedelje u nedelju pomeraš viđanje, dok se pitaš da li ste i dalje bliski ako više ne poznajete svakodnevnicu jedni drugih? Dok ove dileme stavljam na papir, pitam se jesmo li sebe stavili u situaciju neprirodnog izbora – da biramo između potrebe za budemo produktivni i potrebe da budemo povezani?
Iz pozicije savremenog načina života koji produktivnost stavlja ispred odnosa, mi ne bi trebalo da gubimo vreme na razmišljanje već je Netflix tu da nam preporuči šta da gledamo, Spotify šta da slušamo, a ako smo “solo”, tu je dejting aplikacija da skrati lutanje i preporuči osobu koja ima slična interesovanja kao mi i živi nedaleko od nas. Prazan hod u rasporedu postao je “opasnost” za proboj anksioznih osećanja i opsesivnih misli, do mere da počinjemo da se plašimo da budemo sami sa sobom u vremenskom “procepu”. Čini se kao da življenje najbolje verzije svog života koju zapadna kultura propagira, smanjuje toleranciju na imanje bilo kakvih neprijatnih osećanja kao što su zbunjenost, dosada, trenutno nezadovoljstvo na poslu ili u odnosima. U eri industrijske revolucije posle fizičkog rada na mašini ili u polju, čovek je uživao u zasluženom odmoru, prirodno usporavajući svoj ritam kroz dan kako bi utonuo u miran san i orno dočekao novo radno jutro. Danas, u tehnološko doba, od fizičke neaktivnosti fiziologija nam strada, a retko kad imamo utisak da samo zaista nešto i završili, mada neretko dočekamo veče sedeći u istoj pozi za laptopom u kojoj smo dan i počeli. Tako, umesto u smiraj dana, mi uplovljavamo u nemirnu noć. Sva ova pitanja čine da smo više nego ikada do sada zainteresovani za teme mentalnog zdravlja, koje užurbani način života sistematski uništava.
O njemu slušamo u velikom broju domaćih i stranih podkastova dok se vozimo do posla, pravimo ručak, spremamo se za trening. Tolika je potreba na nivou društva da razumemo sebe i svoja konfliktna osećanja koja pojačava “haos” u kome živimo, da ne možemo više da čekamo retko gostovanje stručnjaka na kanalu sa nacionalnom frekvencijom. Za temu trauma više nego ikada pre zainteresovan je “običan” građanin, toliko da su psihoterapeuti postali prave zvezde – njima se obraćaju i traže savete.
Previše “self-carea” može ometati našu sposobnost da saosećamo, podržavamo i povezujemo se sa drugima. Veze su kičma zdravog društva i zahtevaju napor i kompromis
Hajde da se podsetimo, mentalno zdravlje nije samo odsustvo poremećaja ili bolesti. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, to je stanje dobrobiti u kojem pojedinac ostvaruje svoje potencijale, ima sposobnost da se nosi sa normalnim životnim stresovima, sposoban je da radi, bude produktivan i doprinosi svojoj zajednici. Mentalno zdravlje je značajno povezano sa našim subjektivnim osećajem dobrobiti – našom emocionalnom, psihološkom, socijalnom (društvenom), duhovnom, ali i telesnom dobrobiti, i sastavni je deo opšteg zdravlja. Osoba koja je dobrog mentalnog zdravlja sposobna je da iskusi pozitivne emocije kao što su mir, sreća, zadovoljstvo, oseća se prihvaćeno od drugih ljudi, sposobna je da stvara i održava prijateljstva, emotivne romantične veze, produktivna je i dobro se nosi sa životnim nedaćama i stresovima.
Vrlo verovatno se sada pitate u vezi sa svojim mentalnim zdravljem, međutim bitno je imati na umu da savremeno doba izaziva ovu definiciju jer ono što je savremeni način života direktno amputira glavni stub našeg mentalnog zdravlja – vreme koje provodimo jedni sa drugima. Dok jurimo sa jednog posla na drugi kojim dopunjujemo svoj kućni budžet, usput odgovarajući na mejlove i poruke u Whats App i Viber grupama dok nas kalendar podseća na obaveze koje nismo dovršili, gubimo sebe i stvarnu bliskost. Onda se često nađemo zapitani, šta znači biti uspešan i koliko ovo trčanje ima smisla?
Ostatak teksta možete pročitati ovde
